Kako da čitamo i drugi pojmovi
U razgovoru sa Pasolinijem u kasnu jesen 1967. Ezra Pound, kada je u pitanju nastanak njegove poezije, insistira na reči slučajnost. Pesme i prevodi su pokušaji, Linkejev pogled na književnost, pisanje i umetnost. Pasolini uzvraća da je takvo njegovo prepuštanje slučajnosti možda ,,prepuštanje lepoti ne bi li se iz nje samoniklo rodila još veća lepota’’. Ezra Pound bio je posvećenik reči. Izvršio je veliki uticaj na generaciju pisaca svoga doba. Bio je i ostao učitelj iz senke, umetnik sa osećajem za univerzalnu dimenziju duhovne potrage. Književnost je uzvišeno stanje duha, ,,prepuštanje slučajnosti’’ kada se jezik uzurpira, reformiše, čisti i usavršava. Poundovi stavovi, prevodi i uputstva su dragoceni, ne samo za procenjivanje vrednosti poezije i pisanja uopšte, nego i za podnošenje snage jezika koji u svojoj silini nikada nije hermetičan, nepristupačan, nego je u svom izražaju jedna velika i opsesivna ,,muzička tema’’.
U nastavku donosim pojmovnik Ezre Pounda koji sam odabrao prema njegovoj knjizi eseja Kako da čitamo (Matica srpska, Novi Sad, 1974, preveo Milovan Danojlić).
PESNIŠTVO JE UMETNOST
Potreban je ceo život da bi se ovladalo bilo kojom umetnošću. Ne želim da podvlačim razliku između ,,amateur’’-a i ,,profesionalca’’. Tj. pre sam na strani amatera; ali, zato, vidim razliku između amatera i znalca. Izvesno je da će sadašnja zbrka potrajati sve dotle dok Pesničku umetnost budu propovedali diletanti, i dok svima ne uđe u glavu činjenica da je pesništvo umetnost, a ne dokolica; da se ono sastoji u određenom poznavanju tehnike, tehnike spoljašnje i tehnike sadržaja; tada će diletanti odustati od pokušaja da nadviču znalce. (str. 18)
SLIKA
,,Slika’’ je ono čime se, u određenom odsečku vremena, predstavlja jedan intelektualni ili emocionalni kompleks. Izraz ,,kompleks’’ koristim pre svega u tehničkom smislu, onako kako ga upotrebaljavaju noviji psiholozi… Ona je trenutačno prikazivanje takvog ,,kompleksa’’, koje rađa osećaj naglog oslobađanja; to je osećaj slobode od vremenskih i prostornih ograničenosti; osećaj iznenadnog uzdizanja, koji doživljvamamo pri susretu sa najvećim umetničkim tvorevinama. Bolje je u celom svom veku dati jednu Sliku, no sačiniti silne kupusare. (str. 9)
JEZIK
Ne upotrebljavaj suvišne reči, niti prideve koji ne otkrivaju ništa određeno. Ne upotrebljavaj izraze poput ,,nejasna prostranstva mira’’. To otupljuje sliku. Tim se postupkom mešaju apstraktno i konkretno. Njima se služe pisci koji ne shvataju da je prirodni predmet vazda adekvatan simbol. (str. 9)
UTICAJ
Zaziri od apstrakcije… Ne zamišljaj da je pesnička umetnost i po čemu jednostavnija od muzičke umetnosti, ili da ćeš zaseniti poznavaoca pre nego što u stihotvoračku veštinu ne uložiš bar onoliko truda koliko ga prosečni učitelj klavira uloži u svoju veštinu. Neka na tebe utiče koliko god hoćeš velikih umetnika, ali budi tako ljubazan pa ili otvoreno priznaj svoj dug, ili pokušaj da to dobro sakriješ. Ne dozvoli da se ,,uticaj’’svede na prosto drpsanje određenog dekorativnog rečnika jednog ili dvojice pesnika koje, eto, obožavaš. (str. 10)
PROTEST
Ne volim da pišem o umetnosti; moj prvi, ili mi se bar čini prvi ogled o tom predmetu, bio je protest protiv nje. (str. 14)
KRITIKA
Kritika se ne bavi obeležavanjem granica ili ustanovljenjem zabrana. Ona utvrđuje polazne tačke. Ona je kadra da prodrma lenog čitaoca. Ono malo što je u njoj dobro najčešće je u slučajnim rečenicama; ako je pak reč o starijem umetniku koji pomaže mlađem, ona se u velikoj meri svodi na golo iskustvo, na opreznost stečenu radom. (str. 8)
KNJIŽEVNOST
Mišljenje da je uloga književnosti kao novoostvarene i korisne energije u tome što podstiče čovečanstvo da nastavi da živi, čini mi se sasvim održivo; ona snaži duh plemena, hrani ga, hoću da kažem, ona je hrana impulsa. Ova ideja u stanju je da uznemiri ljubitelje reda. Baš onako kao što ih valjana književnost često i uznemirava. Smatraju da je opasna, zbrkana, rušilačka. Isprobavaju svakojake idiotske i bedne ujdurme da bi je ukrotili. Pokušavaju da, umesto krepke i delatne uzavrelosti, poture glibavu, kilavu trulež. Čine to iz pukog majmunstva i teške gluposti, i zbog nesposobnosti da shvate ulogu književnosti. (str. 33-34)
TRI VRSTE POEZIJE
Melopeja, u kojoj reči, preko i pored njinog uobičajenog značenja, imaju izvesna muzička svojstva, koja usmeravaju smisao, ili pravac značenja.
Fanopeja, tj. uobličabvanje slike posredstvom vizuelne imaginacije.
Logopeja, ,,ples intelekta među rečima’’, što znači da ona upotrebljava reči ne samo u njihovom neposrednom značenju, već na poseban način vodi računa o navikama upotrebe, o kontekstu u kojem reč očekujemo, o njenim uobičajenim pratećim okolnostima, važećim značenjima, podrugljivom zračenju. Ona sadrži onaj estetski elemenat koji je karakterističan za verbalno iskazivanje, i nikako se ne može naći u plastičnoj umetnosti ili u muzici. Ona se najkasnije javila, i možda je najzamršenija i najneuhvatljivija od svih vrsta. (str. 40)
PROGRAM NASTAVE
Predlažem tačno utvrđen program nastave umesto sadašnjih émiettements, tog drobljenja građe na mrvice koje se brzo suše. Program za nastavnike, za bučne studente koji žele da zagorčaju život svojim dosadnim nastavnicima, za one koji nisu imali vremena da posećuju sistematizovana koleška predavanja. Nazovimo ga minimalnom osnovom zdravog i neprisilnog književnog obrazovanja (sa francuskim i engleskim pomagalima u zagradama).
KONFUČIJE – U celini (nema potpunog i shvatljivog engleskog prevoda, pa čoveku ostaje ili da nauči kineski, ili da se posluži francuskim prevodom od Potjea).
HOMER – Ceo (latinske prerade, Ig Salel na francuskom, na engleskom ništa ne zadovoljava, premda Čepmen može poslužiti za obaveštenje).
OVIDIJE – I latinski ,,lični’’pesnici, Katul i Propercije. (Goldingove Metamorfoze, Marloove Amores. Nema iskoristljivog engleskog prevoda Katula).
KNJIGA PROVANSALSKIH PESNIKA – Dovodeći ih u vezu, ukrštajući ih sa nemačkim srednjovekovnim pesnicima, i sa Bionom, sve u svemu tridesetak pesama, možda.
DANTE – ,,I njegov krug’’; to jest Dante i tridesetak pesama njegovih savremenika, pretežno Gvida Kavalkantija.
VIJON – usput mogu se priključiti još neke srednjovekovne stvari, te jedan opšti, kratak pregled istorije i mišljenja kroz Renesansu.
VOLTER – Što znači, delimičan zahvat u njegove kritičke spise, bez obaziranja na ogledanje u umetničkoj prozi i drami, uz prelistavanje nekih dela njegovih savremenika (proza).
STENDAL – Najmanje knjigu i po.
FLOBER – (preskočiti Salambo i Tentation). I braću Gonkur.
GOTJE, KORBJER, REMBO.
Ovo neće preopteretiti tro- ili četvorogodišnji program. Posle ovakvog cepljenja student se može ,,bez opasnosti izložiti’’ savremenim delima, ili bilo čemu drugom u književnosti. To jest, neće izgubiti glavu, niti će pridavati smešan značaj delima drugorazredne snage. Imaće referencijalne ose, i uvideće, nadam se, da su one pouzdane. (str. 57-59)
UMETNOST
Rđava umetnost je nemoralna. Loša umetnost je netačna umetnost. To je umetnost koja daje netačan izveštaj. Ako naučnik iskrivotvori izveštaj, namerno ili iz nehata, smatramo ga prestupnikom ili lošim naučnikom… Ako umetnik krivotvori svoj izveštaj o prirodi ljudskoj, o sopstvenoj prirodi, o prirodi svog ideala savršenstva, o prirodi bilo kog drugog, ovog ili onog, svog ideala….onda on laže. (str. 65)
LEPOTA
Postoji umetnost dijagnoze i umetnost lečenja. Jedno se zove kult ružnog, drugo kult lepog. Kult lepog je higijena, sunce, vazduh, i more, jezera i pljuskovi kiše. Kult ružnog: Vijon, Bodler, Korbjer, Birdzli; sve su to dijagnoze. Flober je dijagnoza. Satira, ako hoćemo da do kraja idemo sa metaforom, satira je hirurgija, ona cepa i amputira. Lepota u umetnosti podseća čoveka na stvari koje vrede truda. (str. 68)
IZVORI
Povratak izvorima okrepljuje, budući da je to povratak prirodi i razumu. Čovek koji se vraća izvorima čini to zato što želi da se ponaša po večitom uzoru mudrosti. To jest prirodno, razborito, intuitivno. On bi da ne čini pravu stvar na pogrešnom mestu, da ne ,,upreže vola u kićeni am’’, kako reče Dante. Nije mu do pedagogije, već do harmonije, do primerenosti. (str. 127)
NENAD OBRADOVIĆ 