Poetske marginalije o traganju
Ne tražite me u zemlji porušenih i spaljenih kuća.
Na mestima gde srca lupaju ubrzano samo iz straha.
Tražite me u napuštenoj kući, pećini, šumi ili pokraj bistrog jezera.
Na mestima udaljenim, u osami zaboravljene pomrčine.
Ne tražite me tamo gde se presijava tuga nemoćnih, gde je zagrljaj hladan nož.
Tražite me pokraj smrznutog psa, nemoćnog beskućnika, zaboravljenog starca i napuštenog deteta.
Na mestima gde se susreću anonimni, oni čija ljubav nikada nije došla.
Ne tražite me u društvu sveznajućih, onih koji nikada ne stavljaju upitnik na kraj rečenice.
Tražite me pokraj obespravljenih i odbačenih, nevoljenih i ranjenih kojima je život namenio rub.
Na mestima nesigurnosti i teške otuđenosti, na dnu rudnika, tamo gde su ruke prepune žuljeva, a telo rana.
Tražite me u izmaglici, pokraj ceste nepoznatog grada, dok prosipam život i gubim ravnotežu.
U patnji bez kraja, pred očima koje svetu daju dimenziju samo tvoje ljubavi.
Nađite me u zadnji čas, dok mi jake muške ruke stežu vrat i ubijaju život.
Nađite me na poslednjoj stanici druge plovidbe mog života.
NENAD OBRADOVIĆ 